Wir sind ein serbisches Kulturzentrum

Im Oktober 2016 feierten wir unser 40. Vereinsjubiläum, worauf wir sehr stolz sind. Wir haben etwa 200 Mitglieder, davon sind die Hälfte Kinder und Jugendliche. Wir pflegen die serbische Sprache, Tradition und Kultur. Unser Hauptaugenmerk liegt auf der Kinder- und Jugendarbeit. Wir bieten verschiedene Aktivitäten an wie Schach, Fußball, Tischtennis und Folkloretanz.

 

Unser Verein ist offen für Kontakte mit anderen Vereinen, die die gleichen Werte vertreten, wie wir das tun. Erhaltung der Bräuche , der Kultur und der Muttersprache. Zweck unseres Vereins ist die Förderung der Kunst, Bildung und Erziehung, Heimatpflege, Jugendhilfe, des Sports und der Völkrtverständigung.

 

 

Mitglied Des Vereins können alle volljährigen Personen werden. Unsere Vereinsmitglieder sind gastfreundlich, lieben Musik, Tanz und gutes Essen

Sponsoring

Folklore / Фолклор

Фолклор је уопштено име за уметност која, у устаљеним традиционалним облицима, живи у народу. Ова уметност прелази од старијих на млађе. Дуг развојни и вековни пут утицао је на преношење оригиналности народних творевина. Као и све остало, народна уметност еволуира. Ово се у музици лако уочава на песмама са истим текстом које се на разним удаљеностима интерпретирају на разне начине. Исто се дешава и са народним играма: народна кола данас и она од пре педесет година, иако са истим именима и називима, разликују се. Народни дух, најснажнији покретач свих идеја у уметности, никада не мирује. Народ обавезно и увек ствара своју уметност, са својом етиком и посебном карактеристиком. Проучавајући фолклор научници реконструишу духовну вредност и културну прошлост народа. Музички фолклор преноси се предањем и помаже нам да упознамо народно стваралаштво прошлих епоха.

Die Kultur Serbiens gilt als eine der vielfältigsten der slawischen Völker, die im 6. / 7. Jahrhundert auf die Balkanhalbinsel kamen. Sie entwickelte sich zunächst unter dem Einfluss der byzantinischen Kultur. Die ersten Zeugnisse der serbischen Literatur gehen auf die zweite Hälfte des 9. Jahrhunderts zurück und sind mit der Tätigkeit der Brüder Kyrill und Method und ihren Schülern eng verbunden, die die kyrillische Schrift entwickelten und in die Gebiete des heutige Serbien brachten.

Die mittelalterliche Literatur trug, vergleichbar jener in anderen Teilen Europas, überwiegend religiösen und didaktischen Charakter. Zu den herausragenden Werken dieser Zeit zählen das Miroslav-Evangelium aus dem 12. Jahrhundert sowie die Werke des Heiligen Sava von Serbien, der neben Heiligenviten auch das erste serbische Gesetzbuch verfasste. Einen wichtigen Platz in der mittelalterlichen Literatur nahmen heroische Werke ein, die entweder die Herrscher dieser Epoche glorifizierten und/oder über die Kämpfe gegen die Osmanen berichteten. Die osmanische Eroberung Serbiens 1459 bildete die zentrale Zäsur im Kulturschaffen des Landes. Während nach der osmanischen Eroberung ältere literarische Formen die serbische Literatur dominierten, kam es im 18. Jahrhundert zur so genannten Wiedergeburt des literarischen Schaffens.

Die serbische Küche wird zur so genannten Balkanküche gezählt. Das markanteste Merkmal dieser zum großen Teil ländlich geprägten Küche ist die große Auswahl von Grill- und anderen Fleischgerichten. Wesentlich beeinflusst wurde die serbische Küche von der griechischen, türkischen, österreichischen, ungarischen und italienischen Küche. Gerichte wie die Serbische Bohnensuppe (serb. Pasulj Čorba) bzw. Bohnen (Pasulj), Sarma (gefüllte Krautrouladen), das serbische Reisfleisch (serbisch: Đuveč), das Spanferkel (serb. Pečeno Prase) oder Ćevapčići sind zwar im ganzen Balkan in vielen Varianten anzutreffen, vor allem im deutschsprachigen Raum werden sie jedoch vereinfacht als Teil einer serbischen Kochkultur anerkannt.

Es gibt zahlreiche serbische Biere und Weine. Besonders groß ist die Vielfalt bei Schnäpsen und anderen hochprozentigen Getränken.

 

Events / Наступи

Народне игре су важна карактеристика појединих народа или етничких група. сваки народ или етничка група у својим играма има особености које је посебно обележабају. У српоском језику изразом народна игра означавало се више појмова. Њиме су се означавале утакмице у скакању, трчању, бацању и дизању камена и других терета, укратко све оно сто би се данашњим језиком могло називати спортским играма.[1] Истим термином су се означавале и остале игре (друштвене, забавне, игре на срећу и др.). О овим и орским играма пише познати етнолог Тихомир Ђорђевић. По његовом виђењу орске игре су игре у колу или ору, код којих се на ритмичкој основи нижу одређени покрети тела. Народне игре спадају у пластичне уметности, због тога што се естецка осећања изражавају покретом. Од најстаријих почетака до данашњих стања оне су прешле дуг развојни пут, којим су их водиле многе околности. Људски покрети зависили су првенствено од природне средине, односно тла. По равном земљишту лакше се кретало него по валовитом и планинском. Рељеф је диктирао организацију, усмеравао и устаљивао рад целокупне мускулатуре. Ход по земљи је несумљиво утицао и на покрете у игри, јер је и он сам ритмичко кретање у простору. У даљем раѕвоју примитивног човека који још није рационално схватао узроке и редослед збивања у природи, јављају се и религијске представе. Људи су предузимали мађијске радње и вршили обреде како би стекли наклоност надприродних бића, за која су сматрали да управљају појавама у природи, на корист или штету људи. Саставни део ових обреда постаје игра, тј. она постаје средство којим су људи стицали наклоност надприродних бића или отклањали њихове штетне утицаје. Ово су само неки од чинилаца који су учествовали у наставку и допринели развоју српских народних игара.

Poesie / Поезија

Поезија је посебан књижевни род где је песникова порука изречена кроз стихове. Песма обично садржи низ стилских фигура, укључујући риму, метафору, поређење, градацију, хиперболу, итд. Сматра се да је поезија најстарија врста књижевности.[1] Рани примери су сумерскиЕп о Гилгамешу“, делови Библије и радови Хомера.

Православни Календар

 

Празници и славе

Druckversion Druckversion | Sitemap
© SKC Sindelfingen